Друкчије навике, друкчију људи
Далека тутњава воза
Понекад судбина сурово суди
Конобар, још једна лоза

Једним погледом додирујем тугу
Сећања опет се буде
Ја више не смем да гледам низ пругу
Возови раздвајају људе

Проводим прилично сиве дане
Нигде белине ни сјаја
Фале ми келнери из моје кафане
Фале ми дрипци из краја

Назад у велики, прљави, град
Гомила, бука, смог и дим
Често к'о стене цвилим за тим
У души само пустош и јад
Назад у велики прљави град