Никога нисам познавао
Само сам јео и спавао
Сам без игде иког
Макар мало блиског

У граду испод Авале
Све су ме избегавале
Као да сам не дај Боже губав
С’ колико нула се пише љубав

Уз’о лекар плајваз
И напис’о налаз
Мозак скоро неприметан
Идиот и то комплетан

Ретардиран, закржљао
Баш је тако нажврљао
И у развоју ометен
Школски пример, дете кретен

Као уран осиромашен
Био сам дибидус промашен
На пораз унапред осуђен
Усамљен и отуђен

Лут’о сам к’о глува кучка
И дошао до закључка
Сурова је ово стварност
Када немаш популарност
Нисам ја ни леп ни ружан
Ал’ сам добро наоружан
Пуцао сам, јер се бојим
Да мисле да не постојим

Са крова Београђанке
На грађане и грађанке
Као све масовне убице
Пуцао сам насумице

Убијених двадесетак
Испаљен посљедњи метак
Бацио сам пушку празну
И тражио смртну казну

Стигао сам до новина
До затвора, до Ковина
Послове немају прече
Мене здравог тамо лече