Пропадам, а ти ми помажеш
Све мање оних који ме воле
Ако зашкрипи, ти мало подмажеш
Да без проблема клизим на доле

До гроба сам ти захвалан жено
Зато што суноврат тече глатко
Зашто да силазим постепено
Кад могу одмах, за време кратко

Како ме вредно у пропаст вучеш
Мени је небитно, а ти се дуриш
Најбоље да ме успут дотучеш
И на брзину докусуриш

Ја ћу редовно да се јавим
Ако преживим кад на дно стигнем
Када се коначно стрмоглавим
Не желим да се поново дигнем

Падам као падобранац
Кад погрешан узме ранац
Ти као ној заби главу у песак
Не видиш пад, не чујеш тресак