Ja nisam odavle
Ja nisam odavle
Ja nisam odavle

Ovde noć pada grubo
Uz načeto pivu i škripu kočnica
Traje duže no u ostalom svetu
Bez skrupula i želje za pomilovanjem

Ljudi su ovde drčni i odlučni
Al' teško je reči da išta vide
Oni jure po jazbinama s namerom da ubiju
U sebi poslednje znakove svesti

Tvoje usne kontrolišu pokrete moje
Tvoja sjena pada preko pola Beograda
Ja je pratim bez daha od vrata do vrata
Kao jadnik što luta za rudnikom zlata
Kao slijepac što prati udarac štapa

Kao pravi zadnji papak
Kao sneg u proleće
Kao Bosna bez mira
Kao usran bez papira
Kao uljez osećam se
Ja nisam odavle

Žene su ovde meke i vrele
Kao i svuda gde ne vlada bol
One mazno kriju delove tela
I čekaju da ih pokupi zlo
Klinci se jebu ko štuke
Njihovo seme curi niz haustore
Šprice bacaju direktno u Savu
Iz Save u Dunav
A iz Dunava u Crno more

Znam da postoje mnogi putevi ka sreći
Al’ za zajeb nema puno vremena
Nema mjesta za mala maštanja
U gradu bez praštanja

Kao pravi zadnji papak
Kao sneg u proleće
Kao Bosna bez mira
Kao usran bez papira
Kao uljez osećam se

Ja nisam odavle

Ne verujem više da ću te naći
Ne verujem da mogu da pratim tvoj trag
Opet me nespremnog dočekuje jutro
Bez ikog ko mi je drag
Kao pravi zadnji papak
Kao snijeg u proljeće
Kao Bosna bez mira
Kao usran bez papira
Kao uljez osjećam se

Ja nisam odavle
Ja nisam odavle
Ja nisam odavle